Inana

 Sada kada je robovlasnistvo ukinuto, ostaje mi pitanje: A sta smo mi? Hiljade ljudi su u istom ako ne i u gorem, polozaju kao i pre dve hiljade godina neki robovi bez prava, bez slobode. Mozda  je njima bilo bolje, oni su znali da su robovi, da oni ne upravljaju svojim zivotom. Mi se ponasm ko Pavlovi psi, na prvo zvono skacemo i trazimo naviknuti na jednolicnost.

   U svetu gde informacije vrede mnogo, dezinformacije vrede jos vise. Reci nekom laz a da on poveruje vise nije tako tesko. Mnogo je teze reci istinu i ocekivati to usto. Zato ljudi valjda i ne pokusavaju da reaguju, zato vise niko i ne misli svojom glavom. Neko je jednom nacrtao coveka sa televizorom umesto glave, misleci pritom da je terlevizija njegov prozor u svet. Ni sam nije svestan koliko je bio u pravu, ali iz pogresnih ubedjenja. Umetnost laganja je naterati coveka da ti veruje i kada govoris istinu.

   Interesi su ono sto pokrece svet. Ne potrebe, interesi. Potrebe su samo nagoni koje sve vise i izbegavamo, ono sto ocigledno moze i da se preskoci. Otkriti neciji interes znaci otkriti njega. Zato je i toliko prokleto lepo prikazivati se da si nesto sto nisi. 

   Svuda oko nas je samo prica o sexu. Ono sto bi trebalo da stoji iz toga je reprodukcija. Ono sto treba da stoji kao posrednik je uzbudjenje. Moc je najveci afrodizijak. Znanje je moc. Znanje je baratanje informacijama.

   Ne treba mi velika medijska kuca da bih eksperimentisala Teorijom igara. Ne treba ni da se baci udica, dovoljno je prepoznati znake i cekati. Ukoliko reakcija i izostane, mali udar na ego, pritisak, i eto rezultata. Nikada se ne zna sta ce se desiti ali jedno je sigurno, nista necu ostaviti neiskorisceno. Ovde najvise stradam ja. Ali, hej! Pa to je valjda ono sto sam i ocekivala